Za ceo ovaj divni i u neku ruku magični svet bloga saznala sam relativno skoro i to sasvim slučajno. Kao redovni čitalalac BRAVO PORTALA pratila sam sve njihove objave i vesti koje su objavljivali. Na taj način sam prošle godine otkrila blog jedne devojčice koja je zatražila reklamu od portala. Kliknula sam na boldirana slova imena njenog bloga i ne sluteći da će mi se dopasti ono što se predamnom stvorilo.
U tom periodu bila sam devojčica koja se upravo izvukla iz mračne utrobe Fejsbuka i koja se u potpunosti posvetila školi, međutim, toj devojčici je u slobodno vreme bilo jako dosadno jer nije znala šta bi mogla da radi, a čitanje knjiga joj nije bilo nimalo privlačno.
Čitajući blog na koji sam naletela shvatila sam da i samo pisanje može biti veoma zanimljivo i učinilo mi se veoma uzbudljivim obraćati se nekome preko interneta, a da taj neko pažljivo i pomno, kao što sam ja to činila, čita vaše reči. Bila sam zapanjena idejom da i ja mogu to da radim, da su osobe koje pišu ono što ja čitam mojih godina i da su sasvim obične devojčice baš kao što sam to i ja.
Svakog dana ulazila sam po deset puta na Ivin blog zeljno iščekujući neki novi post ili ako ništa drugo diveći se slikama ogrlice sa motivom ptice rugalice iskreno i ne znajući šta su Igre gladi i ogrlica koja od njih potiče.
Posle par meseci pogledla sam se u ogledalo i rekla sebi: 'Zašto i ja ne bih ovo radila? Želim da delim svoje ideje sa drugima i da imam puno ljudi koji me prate i čitaju ono što ja pišem.' I tako sam istražujući malo po internetu shvatila kako se blog otvara. Napisala sam svoj prvi post koji je pročitalo par mojih drugarica i jako malo drugih ljudi. Bila sam prosto oduševljena kada sam dobila svog prvog čitaoca, osećala sam se kao pobednik na Olimpijskim igrama.
Vremenom, shvatila sam da čitaoci i brojnost pregleda nisu ono što treba da nas motiviše da nastavimo sa pisanjem. Meni je sada zaista svejedno hoću li imati 100 ili 1000 čitalaca- svakako ću ulagati jednake napore da tim čitaocima dan učinim lepšim i da ih razonodim. Tako da, ukoliko otvarate blog, nemojte to raditi jer ste samo čuli da tako možete dobiti sjajne poklone ili novac, jer to zaista nije svrha svega. Svrha je da volite ono što radite i da u tome uživate znajući da na kvalitetan način trošite vreme.☺ Nema potrebe za pretvaranjem, svima je nama drago da čitalaca i pregleda bude što više, ali isto tako se moramo truditi makar njih bilo 10 ili 110.
Nikada se ne bih pokajala što sam počela da pišem, to je jedina istina. Blogovanje mi je donelo jako lepe uspomene iako ono samo traje tek kratko, još ni godinu dana. Otkrila sam da imam dara za pisanje da me privlače knjige kojih sam od februara ove godine do ovog dana pročitala preko 60, da mi crtanje leži kada sam nervozna... Zaista, pišući svoj, i čitajući tuđe blogove čujete za razne stvari, odlučujete da probate nešto novo, saznajete i otkrivate za šta ste sve sposobni.
Meni je blogovanje takođe donelo interesovanje za fotografijom. Nekada, kada sam otvorila blog, to mi je bila 7. najnevažnija stvar, međutim, danas su mi fotografije odmah nakon teksta najbitnije za blog, pogotovo mi je drago kada znam da je blogerka sama sve uslikala. Ja se u zadnje vreme zaista puno trudim oko slika za postove i sve su one lično moje i ničije više. Naravno, za dobru fotografiju nije nam potrebna neka profi kamera ili tako nešto, dovoljan vam je i vaš telefon ili stari fotoaparat. Shodno prilici ja najviše slikam svojim telefonom, ali nekada je zaposlen i moj stari fotoaparat koji ni u kom smislu nije profesionalan, ali može da posluži.
Ivo hvala ti za svee!! ♥ ♥ Obavezno posetite njen blog!!
U tom periodu bila sam devojčica koja se upravo izvukla iz mračne utrobe Fejsbuka i koja se u potpunosti posvetila školi, međutim, toj devojčici je u slobodno vreme bilo jako dosadno jer nije znala šta bi mogla da radi, a čitanje knjiga joj nije bilo nimalo privlačno.
Čitajući blog na koji sam naletela shvatila sam da i samo pisanje može biti veoma zanimljivo i učinilo mi se veoma uzbudljivim obraćati se nekome preko interneta, a da taj neko pažljivo i pomno, kao što sam ja to činila, čita vaše reči. Bila sam zapanjena idejom da i ja mogu to da radim, da su osobe koje pišu ono što ja čitam mojih godina i da su sasvim obične devojčice baš kao što sam to i ja.
Svakog dana ulazila sam po deset puta na Ivin blog zeljno iščekujući neki novi post ili ako ništa drugo diveći se slikama ogrlice sa motivom ptice rugalice iskreno i ne znajući šta su Igre gladi i ogrlica koja od njih potiče.
Posle par meseci pogledla sam se u ogledalo i rekla sebi: 'Zašto i ja ne bih ovo radila? Želim da delim svoje ideje sa drugima i da imam puno ljudi koji me prate i čitaju ono što ja pišem.' I tako sam istražujući malo po internetu shvatila kako se blog otvara. Napisala sam svoj prvi post koji je pročitalo par mojih drugarica i jako malo drugih ljudi. Bila sam prosto oduševljena kada sam dobila svog prvog čitaoca, osećala sam se kao pobednik na Olimpijskim igrama.
Vremenom, shvatila sam da čitaoci i brojnost pregleda nisu ono što treba da nas motiviše da nastavimo sa pisanjem. Meni je sada zaista svejedno hoću li imati 100 ili 1000 čitalaca- svakako ću ulagati jednake napore da tim čitaocima dan učinim lepšim i da ih razonodim. Tako da, ukoliko otvarate blog, nemojte to raditi jer ste samo čuli da tako možete dobiti sjajne poklone ili novac, jer to zaista nije svrha svega. Svrha je da volite ono što radite i da u tome uživate znajući da na kvalitetan način trošite vreme.☺ Nema potrebe za pretvaranjem, svima je nama drago da čitalaca i pregleda bude što više, ali isto tako se moramo truditi makar njih bilo 10 ili 110.
Nikada se ne bih pokajala što sam počela da pišem, to je jedina istina. Blogovanje mi je donelo jako lepe uspomene iako ono samo traje tek kratko, još ni godinu dana. Otkrila sam da imam dara za pisanje da me privlače knjige kojih sam od februara ove godine do ovog dana pročitala preko 60, da mi crtanje leži kada sam nervozna... Zaista, pišući svoj, i čitajući tuđe blogove čujete za razne stvari, odlučujete da probate nešto novo, saznajete i otkrivate za šta ste sve sposobni.
Meni je blogovanje takođe donelo interesovanje za fotografijom. Nekada, kada sam otvorila blog, to mi je bila 7. najnevažnija stvar, međutim, danas su mi fotografije odmah nakon teksta najbitnije za blog, pogotovo mi je drago kada znam da je blogerka sama sve uslikala. Ja se u zadnje vreme zaista puno trudim oko slika za postove i sve su one lično moje i ničije više. Naravno, za dobru fotografiju nije nam potrebna neka profi kamera ili tako nešto, dovoljan vam je i vaš telefon ili stari fotoaparat. Shodno prilici ja najviše slikam svojim telefonom, ali nekada je zaposlen i moj stari fotoaparat koji ni u kom smislu nije profesionalan, ali može da posluži.
Ivo hvala ti za svee!! ♥ ♥ Obavezno posetite njen blog!!
Нема коментара:
Постави коментар