Istina je da su online kupovine danas nešto što je jako popularno i dosta mladih devojčica smatra da je lakše naručiti nešto preko interneta nego beskrajno dugo čekati u redu ispred blagajne neke prepune radnje. Ipak iako naručivanje preko interneta nekada može biti super, nije sve tako sjajno baš uvek. Na primer, na sajtu neke internet prodavnice si videla jednu predivnu ogrlicu koju tako dugo merkaš na raznim slikama koje vijaju po društvenim mrežama, a da nisi ni znala da se nešto tako može i kupiti. Shvataš da cena nije velika i odmah poručuješ proizvod. Nakon toga sledi ti mesec dana isčekivanja, a onda ti stiže i sam proizvod. Otvaraš pošiljku, kad ono, stigla ti je sasvim pogrešna ogrlica ili je ona koju si poručila, ne daj Bože, slomljena.
Strah od ovakvog scenarija bio je upravo ono što me je dugo vuklo dalje od kupovine preko interneta i teralo da se nadam najgorem. Međutim, kako sam stekla malo više čitalaca na blogu, počela da pratim neke uspešnije domaće blogerke i jutjuberke, tako je i moja zainteresovanost za kupovinu preko nekog internet sajta postala veća. Divila sam se divnim stvarima koje su te devojke dobijale, prvenstveno zato što se u našoj državi ne može naći ništa tome slično, a takvi proizvodi su širom sveta popularni, bilo da je reč o nekoj odeći, obući, nakitu, ili pak washi trakicama (kojih kod nas skoro pa uopšte nema).
Ipak, negde u oktobru ove godine, kada je moja mama po internetu gkedala cene košarkaških patika za mog brata (na kraju se ipostavilo da je moj tata odveo brata do jedne radnjice u Zemunu gde se mogu naći, ama baš sve vrste patika za ovaj sport, i tako prošao mnoogo gore nego što bi da je sačekao da vidi šta je mama našla po sniženjima) slučajno je naletela na jedan kineski veleprodajni sajt. Reč je bila o Aliexpress-u, sajtu sa koga nije dolazilo u obzir naručiti patike, ali na kome se ujedno moglo naći dosta zanimljive odeće, nakita i sličnih stvarčica. Zajedno sa mamom sam dosta dugo uzduž i popreko pregledala taj sajt i shvatila kako na njemu ima puno divih stvarčica koje sam oduvek u neku ruku želela da imam. Polako smo punile našu korpu raznim nakitom, torbicama i sličnim drangulijama. I na kraju, kada se u našoj korpi našlo oko petnaestak sitnica odlučile smo sve da ih poručimo.
O cenama nekih proizvoda zaista je smešno govoriti pošto su i same cene smešne, međutim, pažnju treba obratiti na nešto drugo- carinu. Meni se tako desilo da sam u korpu stavila prsten koji košta 1$, a da je carina za njega bila oko 20$, na sreću uspela sam to da primetim pre nego što sam išta poručila. Zato, obavezno obratite pažnju na ovo ukoliko se odlučite na kupovinu preko nekog sajta.
Ja sam prošlog meseca poručila, kao što sam već rekla, petnaest stvarčica, ali za sada mi je stiglo samo dva kompleta prstenja. Jedina možda loša stvar jeste to što određeni proizvod šalje određena firma, pa onda samim tim sve stiže odvojeno. Na sreću, meni ništa od ovih prstenčića nije stiglo slomljeno, što je inače bio i moj najveći strah, zahvaljujući lepo upakovanoj pošiljci.
E sad, na kraju i ono najvažnije pitanje, da ili ne, online kupovini. S obzirom na to da sam sad po prvi put naručivala nešto onlajn, ja sam jako zadovoljna, međutim možda je ovo bio samo mali peh. Meni su za sada stigle samo dve pošiljke, šta ako jedna od narednih bude oštećena? Moje mišljenje je da se sa online kupovinom nikad ne zna. Nekad je sve u najboljem redu, nekad nije. Ali ponekad je vredno rizikovati. Samo, ne bih vam preporučila da naručujete nešto jako vredno prvenstveno zato što se nikada ne zna hoće li vam to odgovarati i hoće li biti ispravno u krajnosti.
A moja pitanja za vas su:
-Da li kupujete preko interneta?
-Koja vam je omiljena onlajn prodavnica?
-Da li vam se nekada desio neki peh pri onlajn kupovini?
